Zašto blog?

Nisam ni prvi ni poslednji koji će, u opštoj pomami za novim - elektronskim komunikacijama, posegnuti za javnim dnevnikom, blogom. Da li sam jedan od ređih (retkih, vrlo retkih...) koji će vas iskreno pozvati da ovaj blog ne čitate?

Razvojem interneta (koji je doneo mnogo dobrog, mnogo, mnogo... dobrog - ali o tome ovde nećemo) dovedena je do kraja, možda i do apsurda, ideja slobode medija, javnog nastupa, iznošenja sopstvenog mišljenja... Još kad se upakuje u tržišnu oblandu...

Jalovost medija (a može i: siromaštvo, nedostatak slobode, neinventivnost) doveli su do toga da se, u potrebi kontinuiranog ponekad i vrlo čestog pravljenja sadržaja, a nemanja kvalitetnog materijala, stvorila branša (sa raznoraznim podgrupama, podsektama, podkastama) najrazličitijih sveznalica čije, izvinite, ali počesto besmislice, mediji prenose kao najveće i najnesumnjivije istine.  U štampanim medijima vrh predstavljaju tzv. kolumnisti (kolumna kao forma), na televiziji talk show, do pojave realitiy-ja njen najnezdraviji deo.

Sa internetom i blogom, ima li kraja ovoj pošasti? Ima li kontrole (da, ta užasna nedemokratska i nadasve opasna reč) javnog govora, ima li odgovornosti za izgovoreno (napisano)?

Dakle, ja (i ovaj blog) samo su nadogradnja navedenog. Još jedan koji će pisati o nečemu o čemu pojma nema i koga sledstveno, ne treba slušati, tj. čitati. Uz važnu napomenu i razliku: ja se neću predstavljati kao ekspert. Nemojte reći da niste upozoreni!

(Još važnija napomena: Komentare ne objavljujemo! Tačnije, pišite ako želite, ali biće objavljeni samo retki komentari, po ličnom izboru -a kriterijumi nisu javni, nisu zapravo ni uspostavljeni - autora bloga.)